Rizična trudnoća

Šta je rizična trudnoća?

Trudnoća nije bolest! Veliki broj trudnoća su fiziološke (80%), ali se kod 20% trudnica javljaju problemi koji zahtevaju pojačan nadzor. „Održavanje trudnoće“, koje podrazumeva dugo ležanje, više skoro da ne postoji. Danas je to praćenje, tokom koga pokušavamo da prepoznamo, preveniramo i držimo pod kontrolom bolesti ili probleme koji mogu da nastanu i ugroze trudnoću.

Zdrave trudnice sa mnogo manje rizika ulaze u trudnoću i važno je da se u prvih 8 nedelja uradi pregled. Ukoliko postoje faktori rizika ili hronične bolesti, trebalo bi ga uraditi do 6. nedelje.

Na prvom pregledu se uzima anamneza, obavi ultrazvučni i ginekološki pregled, proveri krvni pritisak, urade laboratorijske i analize urina, krvna grupa i Rh faktor, izmere se težina i visina trudnice…

Kontrole kod zdravih trudnica su obično na mesec dana. Kod trudnica sa faktorima rizika ili bolestima, mogu da budu češće, a po potrebi te trudnice se mogu i hospitalizovati. 

 

Koji su faktori rizika?

Ima ih više, a najčešći su visok krvni pritisak, dijabetes, oboljenja štitne žlezde, trombofilije, pobačaji, raniji prevremeni porođaji ili gubici trudnoća, blizanačke trudnoće…

 

Šta sve podrazumeva pojačani nadzor?

Pojačani nadzor podrazumeva češće kontrole. Na svakom pregledu posebno se obraća pažnja na simptome pretećeg pobačaja ili prevremenog porođaja, procenjuje se ima li zastoja u rastu ploda, proverava se krvni pritisak, a ako je žena ušla u trudnoću sa nekim oboljenjem, ima li pogoršanja ili komplikacija…

Kod žena koje imaju rizičnu trudnoću – recimo, boluju od hipertenzije ili dijabetesa – planira se hospitalizacija, kako bi se uradile dodatne analize. Trudnica ostaje u bolnici nekoliko dana, koliko je potrebno da se ispita ili stabilizuje njeno stanje ili stanje ploda.

Sa svakom ženom se radi individualno, ali npr. dabl test se savetuje svakoj trudnici između 12. i 14. nedelje. Anatomski (tzv. ekspertni) ultrazvuk radi se između 22. i 24. nedelje na kome se gledaju svi organi fetusa.

 

Koliko su bitni raniji pobačaji?

Ako je žena ranije imala pobačaje, ispituje se kada se to desilo i da li su bili u pitanju klasični ili „missed“ (odsustvo srčane radnje ploda u ranoj trudnoći).

Veoma je bitno da se utvrdi šta je bio uzrok pobačaja, kako bi se znalo u kom pravcu vršiti dalja ispitivanja. U zavisnosti od toga ginekolog pravi strategiju za aktuelnu trudnoću.

 

Šta je Double test?

To je jedan od važnijih testova u trudnoći i sastoji se iz kombinacije ultrazvučnog pregleda i vađenja krvi. Savetuje se svim trudnicama. U krvi se određuju dva hormona: free-βHCG i PAPP-A. Na osnovu ultrazvučnih parametara i tih hormona, procenjuje se rizik postojanja hromozomopatija, odnosno hromozomskih anomalija. To je statistički test i njegova pouzdanost je oko 85%.

Ukoliko postoji razlog, trudnica se upućuje u Genetsko savetovalište, gde se individualno procenjuje potreba za invazivnim dijagnostičkim procedurama, kao što je npr. amniocenteza.

 

Da li normalna trudnoća može da preraste u rizičnu?

Naravno, dešavaju se i u zdravoj trudnoći komplikacije. Tokom trudnoće dolazi do psiholoških i fizioloških promena na koje se ženin organizam prilagođava. Međutim, u slučaju poremećaja adaptacionih mehanizama ili pod uticajem nekih štetnih faktora, može doći do pojave određenih bolesti ili komplikacija.

Na primer, već pri ultrazvučnom pregledu za Double test, ginekolozi mogu da kažu, recimo, da li kod trudnice postoje povišeni otpori u uterinim arterijama, pa samim tim da posumnjaju na mogućnost razvoja hipertenzije ili pojave zastoja u rastu ploda kasnije u toku trudnoće. U tom slučaju se pribegava češćim kontrolama.

 

Šta savetujete ženama koje imaju rizičnu trudnoću?

Kada postoji neki rizik, veoma je važno da trudnica ozbiljno shvati savete svoga ginekologa. Svaka rizična trudnoća je priča za sebe, pa su i saveti za svaku trudnicu individualizovani. Nekada se savetuje određeni higijensko-dijetetski režim ili apstinencija i mirovanje, a nekada su ta ograničenja manja ili veća, u zavisnosti od faktora rizika koji kod trudnice postoje.

Na svakom pregledu ginekolog informiše trudnicu o njenom i stanju ploda, daje uputstva kako da se ponaša kod kuće, zakazuje sledeću kontrolu. U slučaju pojave, npr. krvarenja, kontrakcija…, neophodno je da se trudnica javi ranije.

 

Da li je dugo ležanje u bolnici prošlost?

Retko postoji potreba da trudnice dugo leže u bolnici. Nekada se nisu znali tačni uzroci i mehanizmi bolesti, ali napretkom nauke promenio se i stav ginekologa po tom pitanju. Ponekad se savetuje mirovanje, odnosno smanjena fizička aktivnost, ali se izuzetno retko sugeriše ležanje tokom cele trudnoće.

 

Hipertenzija i dijabetes

Kada trudnica boluje od visokog krvnog pritiska, pravi se plan kontrola i obično zakazuje hospitalizacija. Trudnica sa sobom donosi 24-časovni urin, rade joj se analize, ultrazvuk i meri se pritisak tokom hospitalizacije. Ukoliko ginekolog proceni, mogu se angažovati lekari drugih specijalizacija, npr. internista… Tek kada je stanje trudnice i ploda stabilno, otpušta se iz bolnice.

U slučaju postojanja dijabetesa, takođe se trudnica hospitalizuje i tada joj se radi dnevni profil glikemije (šećer se meri u određenim periodima tokom dana, najčešće pre jela i dva sata posle jela). Na prvoj kontroli dobija dijabetičnu dijetu, koje treba da se pridržava, a tada se planira i hospitalizacija radi provere dnevnog profila glikemije. Ako vrednosti dnevnog profila nisu dobre, procenjuje se da li je potrebno uvođenje terapije.

 

Preventivni serklaž je prošlost?!

Serklaž (plasiranje konca na grlić materice) danas se ne radi preventivno kao nekada. Na osnovu anamneze, ginekološkog pregleda i ultrazvuka procenjuje se da li je serklaž neophodan. Ipak, on se ne izvodi tako često kao ranije.

 

Izvor

 

Pročitajte još:

Simptomi najčešćih polnih bolesti

5 letnjih pitanja za ginekologa